Natalija vodi gosta

[Verse 1]
Natalija nosi crveni kišobran,
na stanici čeka poslednji tramvaj.
Odjednom se spusti srebrni tanjir,
iz njega izađe gost, sav miran i fin.

[Pre-Chorus]
Kaže: „Dobar dan, gde je ovde centar?“
Ona mu odgovara: „Prvo plati burek, prijatelju.“

[Chorus]
Natalija, Natalija, vodi gosta kroz kraj,
Korejanac iz kosmosa traži ples i čaj.
Natalija, Natalija, nek se čuje do Marsa,
kad se spoje dve planete, nastane najbolja žurka!

[Verse 2]
Imao je jaknu sa sedam džepova,
u svakom po jedna čudna zvezdica nova.
Pitao je gde se kupuje sir,
pa naučio „živeli“ za manje od minut.

[Pre-Chorus]
Ona mu pokaza most i stari bioskop,
on joj prevede pesmu sa svog matičnog sveta.

[Chorus]
Natalija, Natalija, vodi gosta kroz kraj,
Korejanac iz kosmosa traži ples i čaj.
Natalija, Natalija, nek se čuje do Marsa,
kad se spoje dve planete, nastane najbolja žurka!

[Bridge]
Saturn šalje poruku: „Pošaljite recept!“
Venera pita: „Ko je ovaj elegantni svet?“
A Natalija se smeje, dok se nebo vrti,
jer prijateljstvo najbrže putuje kad srce odluči.

[Final Chorus]
Natalija, Natalija, vodi gosta kroz kraj,
Korejanac iz kosmosa sad već peva na sav glas.
Natalija, Natalija, nek se čuje do Marsa,
dve planete, jedan ritam — cela galaksija igra!

[Outro]
Kad se vrati kući, poneće joj znak:
malu zvezdu od metala i pozdrav za ceo kraj.