Smiluj se meni

Svaki dan sam zahvalan
Svestan sam da starim
Ali se sećam detinjstva svog
I da sam i tad znao da me voli Bog.
A život je moj kao lađa na moru
Bure su me lomile i more me davilo
Lovile su me mračne dubine
A na obalama su me čekale staze neke nepoznate sudbine.
I ništa nije bilo kao što sam mislio
I koliko god me je sve prljalo
Molitvom sam svoje srce čistio
Jer samo tebi pripadam, Bože Ljubavi, ti Večna Istino.
Hvala ti za Sunce koje još me greje
Znam da sam nesavršen i mali
Plašim se da sam nedostojan
Svetlosti što su mi je Sveti dali.
Zato plačem u strahu tom
Da ne zaboravim da na Nebu je moj dom
Jer sujeta sveta je oštra i lukava tmina
Seti me se Bože, ti budu svetiljka moja,
Smiluj se na svog sina.
Hvala za sve, za radosti i boli
Suzama topim ovo srce što boli
Slaba je moja priroda ljudska
Pred Carem Nebeskim puca moja ljuska.
Ponovo me vrati sebi
Lice svoje od mene ne okreni
Pogrešio sam nebrojeno puta
I ovoga puta smiluj se meni.