Dulence glavonja

U kafani DaBar, u Rumi tiho svira,
Dulenca glavonja, što noćima pira.
Pikado je strast, ali džaba je sve,
Luzer je on, a sve to zna i sve.
Na tabli cilja, ruka mu drhti,
Ali se pored mete samo stihne.
Džok, pa još jedan, pa opet nula,
Tako prolazi, noć mu je u magli, sumorna i gola.
Vezan za kafe, za prijatelje tu,
Dulenca sanja da će jedanput da se pru.
Ali pikado je igra, nije za svakog,
Za njega je to samo… još jedan korak.
Smešno je, al’ srce mu nije hladno,
U DaBaru je kralj, maštovit i gladno.
Luzer je možda, al’ voli svoj grad,
Ruma je u njemu, i to mu je sve rad!
Na kraju je bitno, da smeh nikad ne staje,
Jer Dulenca glavonja, on i dalje traje!