Svaki dan sam zahvalan Svestan sam da starim Ali se sećam detinjstva svog I da sam i tad znao da me voli Bog. A život je moj kao lađa na moru Bure su me lomile i more me davilo Lovile su me mračne dubine A na obalama su me čekale staze neke nepoznate sudbine. I ništa nije bilo kao što sam mislio I koliko god me je sve prljalo Molitvom sam svoje srce čistio Jer samo tebi pripadam, Bože Ljubavi, ti Večna Istino. Hvala ti za Sunce koje još me greje Znam da sam nesavršen i mali Plašim se da sam nedostojan Svetlosti što su mi je Sveti dali. Zato plačem u strahu tom Da ne zaboravim da na Nebu je moj dom Jer sujeta sveta je oštra i lukava tmina Seti me se Bože, ti budi svetiljka moja, Smiluj se na svog sina. Hvala za sve, za radosti i boli Suzama topim ovo srce što boli Slaba je moja priroda ljudska Pred Carem Nebeskim puca moja ljuska. Ponovo me vrati sebi Lice svoje od mene ne okreni Pogrešio sam nebrojeno puta I ovoga puta smiluj se meni.